субота, 30. јул 2016.

Монах Валеријан - ***


 ***
Тамо за плава брда она
Где влада свечан мир,
Где брује увек сетно звона
Лежи мој манастир.

Уморан хитам издалека
Враћам се у мили стан…
Тамо ме црква мала чека
И отац игуман.

Прво ћу сетан да похитам
У храм, Господњи дом;
И молитву ћу да прочитам
За покој духу свом.

А старцу, оцу игуману
Казаћу жељу моју,
Да у тихом самостану
Доживим кончину своју.

Затворићу се у ћелију,
Да плачем и ридам сам…
И проклињаћу сву ноћ тију.
Зашто! То знадем сам….
То само ја један знам.

Ман. Јошаница   Монах Валеријан

Босанска Вила  бр. 2   1907









петак, 29. јул 2016.

Али Риза Даутовић - Дилберке

Дилберке

Сабрао Али Риза Даутовић

V
Зелени се под Тузлом мераја,
На мераји прострта серџада,
На серџади Риза џиримџија;
И он купи од цура џериме.
Свака цура по жут дукат дала,
Сама Фата дизију дуката,
Дилбер Неја и срце и душу.


VI

Прошетала шарен-гаћа млада,
Она шеће боса по снијегу.
Њу ми пита момче нежењено:
“О Бога ти шарен-гаћа млада,
Је ли теби по ногама зима?”
Проговара шарен-гаћа млада:
“Није мени по ногама зима,
Већ је мени по мом срцу зима,
Јер ме мати за нејака дала;
Када оре, једва кући дође,
Када коси, једва косу носи,
Када дрља једва договрља,
Кад спавамо, он бјежи од мене
С тога ми је по мом срцу зима!”

VII

Дворе мела Али-беговица,
Дворе мела, двор’ма говорила:
“Моји двори, остали ми пусти!
Ево данас седам годиница,
Откако сам доведена млада,
Још ја не знам ди Али-бег спава?
Љети спава с коњ’ма на ливади;
А у зиму с коњ’ма у ахарим.
Она мисли нико је не чује,
Ал њу слуша Алибега мајка,
Па је свога дозивала сина,
Те је њему тихо говорила:
“О, Али-бег, једини у мајке,
Зашто не јдеш у одају љуби?”
Њој Али-бег тихо говорио:
“Кад је дошла мени са сватима,
Ја је пођо да је с коња скинем,
Она вели: “не по Богу брате!”
Ја јој пођо да фереџу скинем,
Она вели: “не по Богу брате.”
Ја јој пођо да чизме изујем,
Она вели:”не по Богу брате!
Три пут ме је мати, побратила.”

Босанска Вила   бр.  19  1896.










четвртак, 28. јул 2016.

Риза бег Капетановић - Џемили




Џемили

Љубав ме свлада,
Па ко сирочо одем и сада
Под прозор – к њој –
Али Џемила
Около врата другом је свила
Загрљај свој…

Не мари више;
А душа за њом и данас дише,
А срце – о драга?!
Некад си знала жарко ум било;
Данас је све то прошло и било
Без гласа, без трага!

У тихој тузи
Прошлијех дана пјесник се сјећа;
Давна сен јему помаља срећа
У тајној сузи,
Када су миле,
Драга, око нас играле виле - -.

Било и прошло - -.
Срећније, драга, доба ти дошло
И дао Бог;
Али, Џемило,
Ти ћеш се сјетит опет кад било
Цјелова тог!

Риза бег Капетановић


“Нада”  бр. 1  1895.







уторак, 26. јул 2016.

Н. Н. Херцеговац - Херцеговачко коло

Херцеговачко коло

Пјевају момци и дјевојке

Херцеговци, соколови,
соколови;
Пет сто љета бојак бију,
бојак бију;
За слободу домовине,
домовине;
Вазда своју крвцу лију,
крвцу лију;
Сваки комад српске земље,
српске земље;
Својом крвљу оросише,
оросише;
А душманске б’јеле руке,
б’јеле руке;
И ханџаре окупаше,
окупаше;
Боже живи Херцеговце,
Херцеговце;
И појачи њих мишице,
њих мишице;
Да им рђа не дохвати,
не дохвати;
Врх ханџара и оштрице,
и оштрице;
Нека горди душман знаде,
душман знаде;
Да свијетли врх ханџара,
врх ханџара;
У сокола Херцеговца,
Херцеговца;
У ратара и овчара,
и овчара.

1901.    Н. Н. Херцеговац


Босанска Вила  бр. 3   1902.








недеља, 24. јул 2016.

Џемил - Гледам

Гледам

Гледам с неба дажду тију,
Чисту, као сузин цв’јет;
Јест, анђели сузе лију,
Што ј’ на земљи раздор клет.

Ал се земља не поправља,
Злобом дише стар и млад;
А на небу гњев се јавља, -
Те од дажде поста град.

Ал се земља не поправља,
Огрезнула у злу свом; -
Душа веће већ осјећа
Да ће скоро пући гром.

Џемил


Босанска Вила  бр. 15-16     1896.








субота, 23. јул 2016.

Ст. Вл. Каћански - Напред Србијо!



Напред Србијо!

Напред Србијо! па недај своје,
Ма те сусрео паклени враг…
Узвикни: натраг, ово је моје
Ово је српског народа праг!

Напред Србијо! Напред, хај!
У стари српски завичај!

Веков’ма силним тамо се лила,
Лила и лила српска крв –
Пољане широм све облила
А Срб се вио као црв –

Напред Србијо! па спасај,
Наш стари српски завичај!

Напред Србијо! с срећом и славом
У наш сунчани српски крај
Под српског краља див-заставом
Кличући: живео Српства краљ!

Напред Србијо! рад спаса свог –
Штит ће ти бити Душанов Бог!!

Ст. Вл. Каћански – Стари Бард


“Балкански рат” бр. 1  1913.







уторак, 19. јул 2016.

Пера Ж. Илић - Победна песма




Победна песма
-Посвећено Њ. К. В. Престолонаследнику Александру-

Над Балканом огрануло,
Ново сунце, нових дана;
Ново јутро освануло,
За Словене са Балкана.

С Дурмитора и Витоша,
Са Авале преко Шаре,
И с Олимпа брат је поша,
Где топ грми, небо пара.

И ко олуј пребродише,
Стару земљу пуну блага,
Царство старо заробише,
Загрљена браћа драга.

После боја за слободу,
Погледају на домене,
И певају песму роду:
Бог да живи све Словене.

5. децембра 1912. г. Скопље


Пера Ж. Илић







недеља, 17. јул 2016.

Гор. - Милорад Масаловић

Милорад Масаловић

“Оче, ти пође на пољане части,
Са сином, што је дораст’о  за копље,
Ви ћете, можда, оба славно пасти,
Кад пољем буде никло црно снопље”.

А мени мати вели: “Још си д’јете!
Још твоје груди нијесу за тане,
Видиш ли, сине, поломљене чете
Како се враћу – све у крви ране!”

“Оче, твојега мезимца не куни,
Да кућу чувам – душа ми се буни!”
Разданак бјеше, кад је младић чио

Газио гордо – кроз облаке јаре
Од бојне ватре… На бр’јег Колубаре,
Крв младог дива црн је гавран пио!...

Гор. 


“Вјесник” Цетиње  бр. 66   1915.








субота, 16. јул 2016.

Јосиповић - Повратак

Повратак

Дан лагано гасне… Још се чује песма,
И шум лишћа свела које ветар носи.
Тек што није киша почела да роси;
Док негде у тами шушти, шушти чесма…

На довратку ниском стоји млада мома,
И изгледа негде у даљину празну,
У студени ветар, сумрак, хладну, мразну,
Ко да чека неког да се врати дома…

Брижна ал’ не тужна, ко сад да гавиде,
Кад оде у помоћ са четом горштака,
Осветника љутих, лавова, горштака,
Србима и браћи која к њима иде.

Она чека јоште. Поглед њезин блуди
Ка планини сивој, далекој у тами!
Дал’ су нашли браћу ил’ су јоште сами?
Дал’ ће већ и њима зора да заруди?...

Кад из мрака ступи пред њу изненада
Плећат, снажни човек, њојзи тако мили.
“Нисмо висе робље, што смо до сад били…
Ено Срби иду!... Оствари се нада!’

Викну и радосно у загрљај пану,
Затим иконици што у тами блиста,
Приступи и клекну, док око заблиста,
И сузица врела на земљицу кану…

Дан бећ дивно гасно… По пољу и њиви,
Паде тавни  покров црне, хладне ноћи:
Свуд мир, сем што хукну негде у самоћи
Сове, и закреште ко поноћни диви!...

1913.    Јосиповић

“Балкански рат”  бр. 7    1913.










петак, 15. јул 2016.

Младен Ст. Ђуричић - Са Голготе

Са Голготе

Музо, са себе скини рухо бело
И нежне венце плаве љубичице,
Свечани израз нек ти узме лице
Обуци на се крваво одело!

Крвава песма нек проломи неба,
Нек живо сунце стопи се у зраку;
Нећемо више бледу светлост Феба,
Сад ново сунце палимо у мраку.

Страсни покличи стресоше нам горе
Народним морем бесан оркан груну,
Ај, тешко оном ко се у свом чуну
На ово сада навезао море….

Балкане стари, заробљена грудо,
Потлачен дуго јецо си и плак’о
А тај је пак’о  изродио чудо!

Из ових чуда што се нових ниже,
Разапет народ згазио је ноте,
И сад на врху сопствене Голготе
Крст петвековног распећа подиже.

На врху Крста дуго копље има,
Ту самрт спава! Из ока јој пржи
Вечито будног, слово што садржи:
-Балкан на жртву својим народима!...

7. октобра  1912.   Младен Ст. Ђуричић 



“Балкански рат” бр. 4  1913.








четвртак, 14. јул 2016.

Љубица Грковић – Бољанић - Моја земља

Моја земља

Реци ми, о реци моја земљо родна
докле ће ге на крст распињати људи?
Докле ће твој крш и твоја њива плодна
доносити плод крвави и худи?

Докле ће над тобом орлушина пуста
вребати свој плен и заклањати светлост?
Докле ће муком распуцана уста
шаптати само молитву и светлост?

Докле ће гавран крвав до рамена
над пустим дворима да кружи?
Докле ће Косовка ко крвава семена
јунаке подизати да над њима тужи?

Докле ће твоје Југовића Мајке
крваве руке на крилу превртати?
Ко ће да разбије покоље и хајке,
ко ће да утеши и страдања позлати?

Свуда је мрак а збуњена су твоја стада бела
пуст сад стоји твој крш и твоја њива плодна
пресахли остају твоји извори и врела,
о земљо несретна, о земљо моја родна.

Љубица Грковић – Бољанић

6 април 1944


Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”