Томо П. Ораовац - Ја ти рекох

 

Ја ти рекох 

Ја ти рекох душо,
Да те много волим;
И да тугу моју
Нећу да утолим.

И још да без тебе  
Живота ми није
И да срце моје
Само за те бије.

Зашто ти остаде
Нијема ка камен?
И тијем угуши
У мом срцу пламен.

Кој је већи био
Од сваког вулкана;
А и њежни много
Од мајскога дана.

А такви жар срца
Кад чула нијеси;
Нека на те пану
Непокајни грјеси.

Незнаш што је трње,
Не знаш што је цвјеће;
Не знаш куда идеш
Куд те миса креће!

Ти у дану идеш
Мрак ти је пред очи;
А срце је твоје
Најсличније плочи.

И по томе виђу
Да ти срца немаш;
Но ка глухо - нјема,
У лудилу дрјемаш. 

Уставићу пламен
Јер за тебе није;
А ето ти камен
Да т' љубављу грије.

Котор 1881. год.