Томо П. Ораовац - Моћ пјесме

 

Моћ пјесме 

Нема ништа што ме тјеши
До пјесмице саме;
Само она вјерно што се
Осмјехне на даме. 

Час ми шапне да преда мном
Прострто је миље;
По којему посмакују
Загоркиње виле.

И радосни тад сам него
Министар у власти;
И весели него да сам
У краљевској части

Други пут ми не казује
Миље, нит босиље;
Него муке и невоље
Што су некад биле.

Осим тога казује ми
Што се сада збива;
И будуће многе тајне
Од мене не скрива.

За то пјесми захваљујем
Више но икоме;
Она једна утјеха је
Младом жићу моме.

Пераст, 18 Невембра 1879 г.