Томо П. Ораовац - Што си сјетан?

Што си сјетан? 

Што си сјетан невесео
Зар ти за смрт срце мари?
Да ли црни пака може
Твоје прси да поквари?

Сјећаш ли се оног сата?
Сјећаш ли се оног дана ?
Кад први пут сабља твоја
Виђе славу од мејдана.

Имао си горких часа,
Као до сад ико иђе;
Ти си љубјен — гоњен био
Као можда нико ниђе!

Љубљен ти си од народа,
И изнутра више споља;
За то што си челик био
Друг ти вјерни би невоља,

Није правда закопана,
Жив је Господ знади Марко;
Што си био, што си сада
То поштени знаде свако,

Зар је кадра подлост љуцка,
Да убије твоју вољу!
Је л' могуће срце твоје
Да што мари за невољу?

Ако ј' разлог да си оно
Што о тебе свијет мисли
Марит не ћеш за гадове
Јер су они ниски числи

О, војводо, пуних уста,
Биће злобним жеља пуста;
Биће они оно што су
Гњев се божји на њих просу

На њих паде гњев Господњи
Кад им људску памет смаче ;
Што је добро узвишено
Наопако то тумаче

Они сами један другог
Не поштују нити љубе;
Што на против тебе мисле,
Вјеруј - ништа - до дангубе

Јер дангубе више нема,
Но кад људи себе руже;
И кад оном ко га гоне
Не радећи вјенац пруже.

Но хвала им, да њих није;
Ти б' у многом скривен био;
Не би мога' казат што си
Дјелом, словом свагда био.

Подгорица 1882 год.