Cан
У ширину
и дужину
Равно поље отворено;
Сваким биљем што Бог даје
Бјеше дивно урешено.
По сред
поља летијаше
Крвовита, мутна рјека;
Њена хука састављена
Од јаука и лелека.
За ријеку
свак зачуо
Ко славенским духом дише;
И у брзо славе синци
Над р'јеком се накучише.
Кад ал'
збиља мутној р'јеци
Необична бјеше пјена;
Сва црвена, уздуж, прјеко
Љуцком крвљу састављена.
Траже
извор крвној рјеци,
Ал' га нико наћ не може;
Свак се чуди од куд тече
Крв толика један Боже!
Изван
себе свако бјеше
Од њенога вељег хука;
Нико знати не могаше
Одклен иде глас јаука?
У уста се
сваком бјеше
Ријеч чудом заледила;
Док из крви љуцка глава
На валове испловила.
На
површју мало стаде,
И једкијем гласом рече:
„Од неслоге рјека иде”
То изусти вал притече.
Сјетише се старог' јада;
Међ Словенма света слога,
Љубав брацка свуд завлада.
Над
ријеком заклеше се
Да неслози крај је доша;
У толико од радости
Чудни сан је мени проша.
О, да ми је и на јави
Једном виђет брацку слогу;
Радосно бих одлетио
Да рачуна дајем Богу.
Нема коментара:
Постави коментар