Томо П. Ораовац - Вјеруј селе што ти драго

 

Вјеруј селе што ти драго 

Вјеруј селе што ти драго,
Само сриску пјесму пјевај;
То је Србу свето благо
Што је српско то га недај.
Српским срцем нихај груди,
Тврдом вољом слогу буди;
Ти си сестра, ти си мајка,
Соколова и јунака.

Вјеруј селе што ти воља,
Само сина твога води;
До мејдана, до покоља,
Нека иде да слободу

Извојује српском роду.
Слобода је света мати
Праве среће благодати.

Што год хоћеш вјеруј селе,
Само сина твога учи;
Св'јест народну да докучи
Српске нека гаји жеље.
Нек на српски извор пије
Да га сриско сунце грије. 

Српским перјем сина кити,
Српским м'лјеком сина доји,
Нек му зора српска свити
Одби туђе - својим поји,
Красни цвијет сина свога,
Вјеруј слогу шћер је Бога.

Ах! за Бога слогу шири
Њом тихани вјетар пири;
Њом се свака срећа креће
Китна као мајско цвјеће.
Царске круне слога кује,
Царским крунам пропаст снује.
Неслога је авет црна,
Која море зала води,
Издајнике, крвопије

Она шири она плоди.
За то селе ах за Бога,
Вјера твоја нек је слога.

 Бар 1880 године.