Лијепо
је видјет
На земљи створења,
Која се узносе
У сва поколења.
Л'јепо гледат мајско
Чаровито цвјеће;
Драго гледат дјеву
Гд'је по њему шеће.
А љепше је љубит
Красну дјеву младу,
И за покој души
Сјест с њоме у хладу.
Ал' јунака драже
Опет је гледати;
Кад' душмана родног
Иза врата смлати.
Другог опет када,
Пали чевердара,
И злотвора кобног
На земљу обара.
Но од свега драже,
Дат' је живот роду,
Извојеват крвљу
Злаћену слободу.
Нема коментара:
Постави коментар