Томо П. Ораовац - Селим беговом двору

 

Селим беговом двору 

До јуче си и ти био
Велик, диван, горостасан;
Ка галебу на сред мора
Поглед ти је био јасан.

Ко те виђа из даљине
Са страхом је за те пита;
Сада што си! развалина,
Већ заборав теби хита.

Ти си многе љепотице,
Ђурђијанке запазио ;
Које но је бег за бегом
Под кровом ти доводио.

Ти си свједок многих чуда.
Што бегови починише;
Од када ти преко прага
Силним батом излазише.

Ти Млечиће добро памтиш,
Остатак си старог доба;
Ти познајеш турско звјерство
То све прође пут свог гроба.

О да може доћи онај
Који темељ твој подиже
Да загледа како брштан
По зиду се твоме ниже.

Проклео би сваког оног
Који себе моћног меће;
Кад се судба свијех људи
Као коло какво креће.

Проклео би свакојега
Који себе гордо држи;
Који мјесто да помаже
Сиротињу гули, пржи.

Презрео би оне који
Без савјесно свашта раде ;
И за новац душманину
Подле кроке, миљем каде.

Проклео би оне који
Међу људма отров сију;
Тек да ками што обуку
Или љепше да изију.

Презрео би свакојега
Са званијем што с узноси;
Кад цареви могу доћи
Да се шећу голи боси.

Једину би препоруку
Оставио нараштају;
Часним радом; часно име
Свом потомству да предају,

Рекао би благо оном
Кој за народ име стече;
Као што је јао оном
Од кога се брат одрече.

Бар, 1881 год.