Томо П. Ораовац - Мајка

 

Мајка

Мајко мила, здраво била,
Ти си веља једна сила;
Сила веља од милости,
Ненадмашна у драгости,
Ти не знадеш што је злост,
Нити знадеш за пакост. 

 

Срце твоје

Није своје,

Но твог чеда

И огледа,  

Душе твоје, срца твог

Помого ти Господ Бог.
Који тебе не познаје
Незна јадан ко је шта је,
Незна што је чисти рај,
Незна мајчин загрљај.
Који дава,
И спасава,
Сина свог
Рођеног.

Благо томе ко те има,
И од тебе страха има,
И који ти почаст даје
И дужан ти не остаје.
 
Ух! што рекох! Боже прости,
Твојом силом и милости,
Хајд опрости
На дрскости,

Грешном сину.
Сву исплати?..
И ко муке да јој врати 
Ко да храну материну

Тешко оном кога мајка,
Стане клети
И проклети;

А с том клетвом она пођe

У гроб слети

Од те клетве

Нико њега спасти неће,
Нит ће имат добре среће,
Нит утока, нити спаса,
Тешко томе на кога се
Мајчин уздах заталаса;
Тешко томе ко затресе
Мајчинога светог гласа....
Са ужасом гњева тога
На небу ће врјеђат Бога,
Залуду ће бјежат свуда
Пратиће га срећа худа.
Пород ће му оно дати
Што од њега виђе мати

Мајко мила,
Ти си сила,

Не ужасна,

Него красна.

У милости ти си тија
Твоју љубав анђел носи,
На лагана своја крила;
С тобом милог Бога проси
Да т' сачува сина мила....
Мајка! то је име слатко,

Гипко, њежно, чисто, глатко.
Мајко! ти си нешто свето
Из бижијег раја ти си
Неком силом ил отета,
Или божјом самом руком
Међу људе донијета.
Да по тебе људи знају
С ким другује Бог у рају.
О рај ти си.....

Велики си
Благо томе вјечан чи је,
Родијо се залуд није;
Твој рај сина небу виси,
Твојој правој постојбини
Анђелима и родбини;
Јер за земљу ти нијеси
Мајко мила!...

Друга сила,
Земљу држи, земљом влада,
Од које се плаче страда,
Од које се тужи цвили,
Од које се прахом мили!
Не смије се гледат горе
У небесне вјечне дворе;
А у твоју постојбину
У анђеле и родбину.
Мајко света....

Пакост свјета,
Велика је ненадмашна
Страховита и ужасна:
Још да тебе није мајко
Пало б' оно сунце јарко;
Не би могло оно сјати
Стијо б' трулеж њим владати!

Али неће..... 
Сјат ће оно
Сјајем својим васијони,
Нек су злобни тамо они.
Сјат' ће оно ради тебе,
Ради себе.
Рад два сјаја:
Тебе мајко земног раја,

 

Сјат' ће сунце ради тебе
Ради себе,
Рад два сјаја
Рад два раја:
Кој све држе,
И обдрже, 

Кој све чине
И зачине
Кој све дају
И спасају,

И живота свему дају,
И спремају свијет рају.
Рају који мријет неће,
Који свијет напрјед креће....
Мајко мила, ти си рај
Сина роба погледај

Кој те моли, не, ко грешник,
И ко онај што се клања,
Већ' ко први твој поклоник
Теби створу избраноме;
Преко тебе Богу наде,
Богу вјере, Богу правде.
Богу спаса
И украса,

 

Који чува вјерне своје
Од мучења и ужаса
Јест клањам се Богу моме
И још к томе...
Теби мајко
Сунце јарко
Што ми сјајe,
Свјетлост даје,
Подједнако.....

 

Сунце моје
Немој крити зраке твоје,

Чувај и још сина твог

Помого ти господ Бог.

И док тебе имам мајко,

Имам добро свакојако:

Имам, снаге, имам моћи,

Не бојим се да ће на ме

Бездушнијег безброј поћи.

Сви ће поћи ко до сада

Правда моја, правда твоја,

Она брани и надвлада.

Мајка! име слатко, красно,

Мило драго не ужасно,

Да ње нема, каква зла би

По свијету царовала?

Цјела б' земља од ужаса

И неправде заплакала.

Али добра мајка неда

Која сина свога гледа

И учи га да је благ,

Да је свуђ и сваком драг,

Да је добар поносит,

Да је часан узорит,

Да је свакад и свуд свој

И да мрзи борбу бој.

Борбу родну, међусобну

Да одгони.....

Да се бије

За слободу домовине
За спасење рода свог
Даје сина рођеног;
И каже му: умри сине
Част то тражи домовине.
Даје сина, срца цвјет,
А за свети аманет,
Јест радосно све даје
Мајка дужност познаје....

И зар има створа тог
Доброј мајци подобног?
Нема, нема равна њој
Рају, сунцу подобној. 

Дубровник, 1880 год.