Томо П. Ораовац - Тузи

 

Тузи

 

А ах, туго, туго
Вјерна моја друго;
Зашто тако радиш
Скрити ме у нуго.

Али нећеш знади
Божја ти је вјера;
Поштена сам срца
Нијесам невјера.

Тврда и челична
Јесам, бит ћу духа;
Па ма не имао
Ни корице круха. 

Макар не имао
Ни стрехе над главу
Макор лијегао
На зелену траву. 

Нека лижи пете
Сто препона пере;
Ја ћу свој остати
Ево божје вјере.

На ма стотинама
Громова пуцало голос
Сијаће ми чело
Као што је сјало.

Јер печат на њему,
Печат је поштења;
То је имовина
Поја омиљена.

То је оно туго
Чим те лако сносим;
То је оно друго
Чиме се поносим.

Да си другог толко
Ка мене ћерала;
Би му црна земља
Лице покривала.

Драга си ти мени
Кад поштење пратиш;
И кад на ништавце
Око не обратиш.

Да си права друга
Једном непоштењу;
Као што си вјерна
Свакоме поштењу.

Бих радио да се
Раздвојим са тобом;
Ил' бих себе самог
Саставио с' гробом.

Но ти свагда хвала
Када си ти вјерна;
Поштењака сваког
Горка успомена

Цетиње, 20 Новембра 1881 год.