Лијек
болноме Српчету
Гледа мајка мило чедо,
Држећ' га на крило;
Моли Бога истинога
Да би здраво било.
Моли Бога да му врати
Изгубљену снагу;
Да весели мила оца,
Своју мајку драгу.
Болно
чедо и ручице
Низа се пружило;
Иште једно иште друго,
Траши што му мило.
Све
приноси отац, мајка,
Ал' неће да прима;
Друго нешто за њега је
Пред њим свега има.
И највеће
када муке
На њ' послаше владу;
Иште гусле да му мало
Задовољства даду.
Носе
гусле, мили отац
Поче да удара;
Тад по лицу видиш чеду
Како се одмара.
Невино
је, година му
Јоште ипо није;
На муке је, ал' крв српска
По жилам му врије.
У час
пану трепавице,
Умор сан му жуди;
Другог часа расклони их
И повиче: „гуди”.
Буд'
весео српски роде
Док ти ђеца права;
Траже гусле, да им лијек
На мукама дава.
Док је
тако, ти се не бој
Паклени душмана;
Нит' се плаши заданијех
Досадањих рана.
Расћерати оне који
Зло, неслогу, шире;
Да ко себе, своје жеље,
Камичак умире.
Запјеват'
ће ђеца твоја
Пјесму од јединства;
Окренути живо коло,
Коло, од братинства.
Ти ћеш опет постанути
Горостасан цио;
Пунан снаге као што си
Некад у свјет' био.
Застиђет'
ће све злотворе
Који т' пропаст снују;
Опљуват ће гроб онијех
Што тобом тргују.
Нема коментара:
Постави коментар