Осману Ђикићу
Са смрћу твојом Србине брате,
Много је српски изгубио род!
То нико друго оцијенти не може
Сам једини и Свевишњи Бог!
Сила си био, силно се борио,
Не жали труда за народ свој!
Под проклетим игом “Српског душманина”
Не малакса духом, био си бој!
Умро си! Тебе не видимо више
Ал идеја твоја остварит се мора!
Аманет што си оставио нама,
Крви се напит, “црног орла!”
Умро си! Тебе не видимо више,
Ал мисо твоја умрети неће
Крв пролити српског душманина.
“Српски народ слободан биће”
Рахмет ти души лахка ти земља
Почивај мирно, и немај бриге,
“Наша мајка слободна биће”
Србин се диже, крв пролиће!
Београд 31 јуна 1913.
Н. Зија Хаџиналић
”Гајрет” бр. 2 1939.
Нема коментара:
Постави коментар