Нек је проклет онај који
Златну нађе руду;
Нек је проклет ко поведе
Народ у заблуду.
Анатема
да је оног
Који скова новац,
Те због тога поста човјек
Братовљ'и трговац
Што је
злато жуто-сјајно
Што л' драго камење;
Ал' погледај како чини
Чуда и знамење.
Само злато штује;
Милијонма милијона
Хитро прикупљује.
На сточеве министарске
Само злато пење;
Злату злато, хитно лети,
Фукари камење.
О вијеку
деветнај'сти
Би ће т' срам на лицу;
Када ништа не поштујеш
До златали жицу.
Врлинама
којијем се
Вјеци поносише;
Ти се узе титрат њима
Подруга ти беше.
Ти
прошири развратности
Ти раскош уведе;
Ти умножи међу људма
Свакојаке бједе.
Ти остави
раденике
На голе пољане;
Залуду
се муках муче
Виде празне длане.
Но ти
хвала твој притисак
Људма даде моћи;
Успавани дух оживи
Свак ће своме доћи
Свако
дјете пита себе:
Зашто да је бједно?!
Тражи људско своје право,
Зна да је вриједно.
Што с
духови више пењу
Тим постају јачи;
Бездушна их стега ето
У напријед бачи.
Да, имаш
се чиме дичит
Великан си прави;
Човјечанство ти поведе
Ода сна пут јави.
Ка сјај богаташа ;
Чије с' име ласкателно
Међ људма узнаша.
Фине тирјаније;
Ти не даде да народим'
Слобода проклије.
Превара је мода;
Мисли ти се котрљају
Ко на осов рода
Сви народи што с борише
За слободу своју;
Клети хоће по сто пута
Царевину твоју.
Ти си више
примакао
Ногама до гроба;
С
тога хиташ да што више
Оскубеш од роба.
Твој
нашљедник мрзет ће те
Као црног врага;
Слобода ће њему бити
Заручница драга.
Нема коментара:
Постави коментар