Томо П. Ораовац - Остави небо

 

Остави небо 

Куда идеш драга,
Куда ли то шећеш?
Зар већ твоје око
На ме не окрећеш?!

Смилуј се на мене
И окрени око;
Зашто гледаш тако
Пут неба високо

Ја познајем многе
Што су горде биле;
Мишљаху о себе
Да су горске виле.

Видијо сам после
Да се много кају;
Ко отровне гује
На свакога грају.

На оца им криво,
Од мајке не право;
Брата ни да чују
Свијет им је ђаво.

Још кад има сеју
Да је од ње млађа;
Сто ђавола почне
За њом да извађа.

За то остав небо,
Његову висину;
Пази дјево младе
Земаљску ширину.

Простора је доста
Имаш ђе се проћи;
Небо остав с миром
Ко ће к њему доћи!!

Котор 1881 год.