Томо П. Ораовац - Злато, сабља и суд

 

Злато, сабља и суд 

Злато 

Ти си сабљо од челика
С'јечеш косиш и раскидаш;
Но ја тебе довест могу
Да по вољи мојој играш.

Сабља 

Каменом ти злато стало,
За ме' што је сила свака;
Кад ја кренем, одсјене ми
Стане муња крај облака.

Злато

Да, муња те скршит неће,
Ал' по вољи ја те свијам;
Ти знаш добро, да од вазда
Цијелијем свјетом нијам.

 

Сабља 

Док не кренем свјетом владаш,
Кад ја хоћу власт ти пада;
Ти си игра, а моја је
Вјековито тврда влада. 

 

Суд 

Играј злато, сјевај сабљо
Нужно зло сте обадвоје;
Једно с другим најјачисте
Тешко оном без вас ко је....

Бар Новембра 1880 год.