Томо П. Ораовац - Тражећи слободу доби сужањство

 

Тражећи слободу доби сужањство

Војводи Стојану Ковачевићу

Слободо света!
Ко тебе тражи,
Тај срце тужно
У мукам блажи.
 
Стојан је вазда
Од свог рођења,
Тражио тебе
Трп'јо мучења.
 
Ајдук је био
Четрдесет љета;
Желио тебе,
Желио свјета.
 
Молио с' Богу
Да ко те нађе,
Да види сунце
Што давно зађе.
 
За тебе дику
Свог брата даде
За тебе апсе
Турске допаде.
 
За тебе он је
Добио ране;
За тебе тужне
Сносио дане.
 
За те' је био
Жедан и гладан;
И био весо,
Тужан и јадан.
 
За тебе зиму
Мраз је сносио;
И млад и стар је
Вјеран ти био.
 
Сва мука тешка
Овога свјета.
Не одби њега
Од пута света.
 
Вјера је био
Свагда у свему;
А Ерцег' земља
Свједок је њему.
 
Ћерао Турке,
Трпио муке,
Светио јаде
Што Турчин даде.
 
Лице му патно
Св'е то свједочи;
Слободо света
Виђи му очи.
 
Како су мутне,
Вид је нестао,
Тражећи тебе
У мрак је пао.
 
У даљне краje
Ка' соко сиви,
Видао ваје
Свако се диви.
 
По Српству цјелом
Свуд је ходио;
Те брата с братом
Не би л' споијо.
 
Куд је ходио
Тебе је звао;
За тебе сад је
У ропство пао.
 
Још је имао
Утјеху једну;
Ах ! дилку шару
Чедну и вр'једну.
 
Којом је јунак
Оног' гонио;
Који но тебе
Није волио.
 
И њу му ено
Узеше сада;
Те храбра рука
Њом му не влада.
 
За то се смилуј,
Слободо драга;
И дигни с' њега
Црнога врага.
 
Ка' што ти рекох
Он за те' пати;
Оли се мајком
Његовом звати?
 
Једна си само
Ти њему мила;
За то му подај
Жуђена крила.
 
Слободу тражи
Ал' она неће;
Од њега главу
Своју окреће.
 
И тако Стојан
Љубећ слободу;

И вјеран бијућ
Српскоме роду.

 
Ено га данас
У ропство пати;
За дјела славна
Ланац га млати.
 
Ерцеговче тужни
Докле ће тако;
Ћерат' те гонит
У јаде свако?
 
Хоћеш ли по сад
Ти бити кадар;
Да латиш рукам'
Пламени анџар?
 
Да свргнеш с' себе
Врага својега;
Који је теби
На врату лега.
 
И лежи на те
Руком те глади;
Мирнијем путем,
Очи ти вади.
 
И руке кида
Срце искуба;
Е је он цио
Отров и губа. –
 
Ах ! нећеш, нећеш
Дизат се више;
Е снаге немаш
Душа излише.
 
Вапије Богу
А зове људе;
Неправи људи
Мукам ' те суде !!! ...
 
Ни Бог ти више
Молитве неће
И он од тебе
Главу окреће.
 

1. Јануара 1879. год.

 

Котор