Радомир Кривокапић Орлински - Митроносцу Његошу

Митроносцу Његошу

— Генијалном српском пјеснику —

Велики гласниче мудрости, вјечнијех радова творче,

Што са катедре духовне ни посија мудрости зрна, —

Вјечно ће дичит’ се са тобом поносна Гора ни Црна,

Ватрени геније рода и слободе велики борче.

Кћери су тебе небеснице будиле, дизале горе —

„Луча“ гдје засија мудрошћу с „Горскијем Вијенцем“ нама;

Српског’ парнаса избраниче, житељу светога храма,

Гдје си уз лиру огласио хероје Црне ти Горе.

Цијењен „алем“ твој „алеме“ других умова глачи —

Мудрости свете ко жељан је, источник нека твој нађе,

Од свих у њ пића душевних је пиће твог „Вијенца“ слађе.

Геније, слава ти! јер ти је од грома лире глас јачи, —

Највећи пјесник — философ свег’ српскога народа ти си,

Ловћен се окруни са тобом, што се над морем тим виси.

Манастир Косијерево, на Спасов-дан 1897.

 Радомир (Кривокапић Орлински)

“Луча” 1897.