Новица Ј. Николић - * * *

* * *

0 како чујем из срца чиста

Ватрен откуцај кад силно бије,

И гледам пламен што муњом блиста,

Из твога ока да живот згрије....

На твоје лице пољубце ројим,

На мили поглед срдашце гријем;

Заносим душу уздахом твојим —

Мирисом рајским што страсно пијем...

И љубим твоје уснице вреле —

Са силном жудњом страсти медене:

Да згасим ватру на груди б’јеле,

Да опет буду ко пре ледене!

Јер нашто љубав, кад срце гори?

Боље га гасит’ да се не пати;

Не може пеп’о огањ да створи —

Угарак може пламена дати!...

Новица Ј. Николић

"Луча" 1899