Никола Ст. Љубиша - На нову 1900 годину

На нову 1900 годину

L’année en s’enfuyant, par l’année est suivle.

Encore une qui meurt, encore un pas du temps;

Encore une limite attainte dans la vie

Encore un sombre hiver jeté sur nos printemps.

                                                             Victor Hugo

У хаосу мрачном, куда сјени блуде,

А скелети страшни вјечне снују снове —

Ти, старице, заспа, да те не пробуде,

Страшној у бездани, што се „ништа“ зове!..

Дражесна си била и многима мила,

Ко мајчино чедо, што осмјехом гледа;

Многим пуна злобе ширила си крила

И чемера горка дала мјесто меда.

— Ново љето сретно, сретно ступај к нама,

Сваки живи у те нове наде има;

Подај руку среће бједним, сиротама,

Колиби и трону, моћним, немоћнима!

Благим оком гледни доље у пећине,

Гдје допрла није нога човјекова, —

Наћ’ ћеш црва малог — о њему се брине

Онај, што је био прије свих вјекова.

И ти ћеш остарат, и ко кап у море

У амбисе прошлим вјековима пасти,

Па кад нови дођу, нек’ о теби зборе:

— „Диже стуб правице, истине и части!...“

Ник. Ст. Љубиша

"Луча" 1900.