Р. М. Поповић - Све је под датум

Све је под датум

I.

Ми, сељаци глупи,

Баш не знамо ништа:

Хранимо се просто —

Спимо код огњишта!

По вас дуг дан радиш

О корици хљеба —

Никада не живиш

Као што ти треба!

Ни хаљине никакве

На се немаш л’јепе! —

“О, ала смо глупи,

Простачине с’лјепе!..”

— Тако је разгађа’

Тај наш газда Рада,

Путујући једном

Из оближњег града.

II.

И другог пазара

Пошао је био; —

Варошки му живот

Добро омилио ...

А познаде с’ одма

Са чивутом „нашким“,

Са трговцем Јањом

Гегом арбанашким.

Умије ти Јањо,

Да га заокупи;

Не истеза дуго, —

Одмаха претрупи:

И чашицу ракије:

„Изволите Раде!”

Лукав чиво Јањо,

А што ради — знаде!... —

„’Оћеш ли ми штогод

Вересије дати?!

Сад при себе немам,

Па ћу опет дати!”—

„О, о, газда Раде,

Колико ви воља!

А та роба овђе

Од сваке је боља!” —

Једне гаће фине

И џамадан златни;

Мало кафе, цукра

И шарни филџани!

Толико је уз’о —

За сада је доста —

Хаљине обука’

И већ друкчи поста . . .

„Запишите!” — река’

 Дошло му на ум!

„О, о, газда Раде,

Све је под датум!”

„Видиш, жено, како

Трудом могу стећи!”

Кад је дома доша’

Тако ће јој рећи.

Жена псује, виче,

Да прсне од ’једа,

Ал’ је он не слуша,

Већ све се загледа...

III.

„Сад ми треба вина.

Ракије и уља;

Гуњић свитни фини

И која кошуља;

Двије оке цукра,

„Само“ једну кафе;

IIас широки, дуги,

Ал’ од свиле праве!”

Запов’једа Раде, —

 Хитро слуге дају,

А сад треба — каже —

Да се проконтају.

„Мјесечно се плаћа” —

Уговор им такви.

Подмириће Раде

И солдинић сваки!..

„Запишите!” река’, —

Дошло му на ум!

„О, о, газда Раде,

Све је под датум!

IV.

Четвртог пазара

Кад мјесец изаша’,

Наш је газда Раде

Са новцима доша’:

Подмирио прво,

Што је дужан био,

А три пут толико

Опет удужио.

„Запишите!” река’ —

Дошло му на ум!

„О, о, газда Раде,

Све је под датум!

И сваког пазара

Купова’ је тако,

И „уредно” плаћа'

Дуговање свако!

И наш газда Раде —

Куд му с’ ђеде ум!?! —

Кроз годину дана

Све је пода тун!...

Р. М. Поповић

"Луча" 1897.