У зеленој башти
У зеленој башти, гдје но руже цвате
И босиља мирис лаки зефир шири,
Гдје славујак мили поји химне своје —
Стајали смо н’јемо... а гдје липа мири.
На клупици старој грљасмо се жарко, —
Гледаше нас љупко цв’јеће миомирно —,
Не далеко од нас шумили су вали
И пољупце наше поздрављали мирно ...
А сад, — кад се сјетим оних срећних дана,
Кад уочим прошлост на крилима снова, —
Срце ми се стегне... а на небу моме
Завитла се самум самртних валова ...
Бос. Петровац Богдан Брајишник
"Луча" 1897.
Нема коментара:
Постави коментар