Извори заборава
(Индијека
легенда)
О, кад би се напит мога’
Из ријеке заборава, —
Да ишчезне сваки спомен,
Што ми живот огорчава!...
Знаш ли старче? — пита
Нелем —
Покажи ми р’јеку свету!
А старац му одговори:
„Шљедуј, синко, мом
савјету...
Испунићу твоју жељу:
Брамину ћеш једном поћи,
Мом староме пријатељу —
За три дана можеш доћи.“
Ето тако рече Сора,
С’једи старац пун врлина;
А Нелем се истог часа
Крену право пут Брамина...
Љубазно га Брамин прими:
— Дед, Нелеме, причај што
је?
Он му редом избројао
Огорчане дане своје.
„Добро, синко, — ноћ је
сада
Уморан си, ти би спава’ —
Сјутра ћемо уранити
Пут извора заборава.”
Кад у јутру сунце грану
Кроз лиснате густе палме —
Оду к р’јеци чим се сврши
Свети обред Бога Браме.
Тек стигоше, Брамин рече:
— „То је извор заборава:
Три су овдје, али за те
Из тога се дозвољава.
Онда узе златан пехар,
И Нелему пружи воду:
Пиј, — са тим ћеш угасити
Све спомене у животу!“
А Нелем га тад упита:
„Зар и добре с
рђавима?!...
Ох, то нећу, јер је много,
Много слатких било с
њима!“
— „Добро, онда пехар ево
Са извора тог захити:
Преступе ћеш заборавит’, —
Савјест ће ти чиста бити.“
Нелем узе златан пехар,
Ал’ се сјети једне приче:
—
„Је л’, Брамине, прича ј’
стара,
Да из трња цв’јет изниче?!
Када гријех савјест гризе,
Та ти грижња сред невоље
Више пута то учини,
Да до среће дођеш боље.“
„О, тако је, тако, синко,
Нога трњем срећи
досп’је!...“
Тада Нелем узе пехар,
Па по ситном п’јеску
проспе.
„Ево, рече, извор трећи:
Пиј, ако ти срце жуди,
Па ћеш одма заборавит’
На увреде злобних људи!
Кад чу р’јечи Браминове,
Нелем паде на кољена;
Узме пехар, па испије
Свето пиће помирења.
Блажен осм’јех, мир и
покој
Нелемово срце прели;
Од тада је само добру
Посветио живот ц’јели...
Никола Ст. Љубиша
"Луча"
1899
Нема коментара:
Постави коментар