субота, 29. фебруар 2020.

Никола Ст. Љубиша - Ја ћу умр'јет...


Ја ћу умр'јет...

Ја ћу умр'јет: када цвјета цв’јеће,
Кад пупољак до пупољка клија,
Кад славуја бруји пјесма тија —
Нико мене пожалити неће!...

Ја ћу умр'јет: када ласта креће
Живом пјесмом из далека краја
Пут мојега мила завичаја —
Нико мене пожалити неће!...

Ја ћу умр'јет: кад челица сл’јеће,
Да јој поток вјечне тајне збори;
Кад у гори пјесма се захори —
Нико мене пожалати неће!...

Зором раном мене ће прољеће
Са огњишта искре погасити;
Ангел с неба јасну зв’језду скрити —
Нико мене пожалити неће!...

Но ти, мајко, њежно ме заклони
У том часу вјечнога растанка;
Нек’ св’јет не зна како сам га плака’,
Каква душа горке сузе рони....

Нико Ст. Љубиша


"Луча" 1900.












Нема коментара:

Постави коментар