Ја ћу умр'јет...
Ја
ћу умр'јет: када цвјета цв’јеће,
Кад пупољак до пупољка
клија,
Кад славуја бруји пјесма
тија —
Нико мене
пожалити неће!...
Ја
ћу умр'јет: када ласта креће
Живом пјесмом из далека
краја
Пут мојега мила завичаја —
Нико мене
пожалити неће!...
Ја
ћу умр'јет: кад челица сл’јеће,
Да јој поток вјечне тајне
збори;
Кад у гори пјесма се
захори —
Нико мене
пожалати неће!...
Зором раном мене ће
прољеће
Са огњишта искре погасити;
Ангел с неба јасну
зв’језду скрити —
Нико мене
пожалити неће!...
Но ти, мајко, њежно
ме заклони
У том часу вјечнога
растанка;
Нек’
св’јет не зна како сам га плака’,
Каква душа
горке сузе рони....
Нико Ст. Љубиша
"Луча" 1900.
Нема коментара:
Постави коментар