Смрт Хероја
Шта то бруји са Косовог Поља
са Битоља славног, с Куманова,
с Кајмакчаланског крша и дола,
са крвавог Цера, од Ваљева?
И тамо даље с албанских гора,
са Ловћена гордог шапат иде,
чак из дубина хладног мора
чeтe ce мртвих xepoja видe.
Тамо горе са сјеверих страна
низ Саву, Дpaвy, са Велебита,
чује се хука мукла и тајна
и с Триглава снегом покрита.
То журно хита славна армада
из прошлих ратова, неумрлих,
да прими Хероја врсна, млада
и уведе у царство бесмртних!
И самрт црна спрема му славу,
да Хероја дочека у сјају,
векови прођу, а такву главу
хладни јој дворови не виђају!
Пао је јунак пуу мушке cнагe,
У светој борб за спас нас свију,
последње Му речи мудре благе
беху:”Чувајте Југославију”!
Почивај мирно, светли наш Краљу
Твој завјет смо сви ми прихватили,
челик-фалангу храбру, избрану
око Петра Другог смо сврстали.
Вјечни Ти покој! Дичном Ти Сину
заклели смо се: за Краља и Дом
за милу и свету Отаџбинy
у борбу хрлимо силни ко гром!
Живи Јунаци! светло оружје
приклоните смерно пред Херојом,
cтeгoви славни Гроб нек' окруже
за последњи поздрав пред
растанком!
Др. Ш. Желалић
"Глас Боке" број 100
Нема коментара:
Постави коментар