Никола. Ст. Љубиша - *** (Надсон)

***

(Надсон)

Покољење наше не зна младост шта је —

О њој оста прича за данашњи св’јет.

Ум: нашега доба рано отрова’ је

Моћи прве силе, први срца лет.

Који од нас љуби, да св’јет заборавља?

Коме идол није био прахом скрит?

Који душу није под ногама ставља —

Пред врагом устрашен свој бацио штит?

Од кол’јевке скоро срца су нам стара;

Нас мучи невјерност, подгриза нас јад...

Нити жеља страсно срце наше ствара —

Чак и злоби дух је у тајности рад!..

Проклет био санак, што нам уби моћи!

Слободног простора, рјечи наше плам, —

Рад живота живот, не рад вјечне ноћи, —

Ој запал’те жижак у запуштен храм!

Проклета и суза, што је моћ убила!

Дан умрлих јада не диже отуд!

Нека пламти поглед, нек се шире крила,

Нек удари срце задрхталу груд!

На работу, браћо, порок нека пада,

Срце к срцу брата, руку руци да, —

Нико да не рече било макар када:

У вјекове прошле што не живјех ја!...

Петроград, на Спасов-дан 1897.

Никола. Ст. Љубиша

"Луча" 1897.