уторак, 18. фебруар 2020.

Никола. Ст. Љубиша - *** (Надсон)

***
(Надсон)
Покољење наше не зна младост шта је —
О њој оста прича за данашњи св’јет.
Ум: нашега доба рано отрова’ је
Моћи прве силе, први срца лет.

Који од нас љуби, да св’јет заборавља?
Коме идол није био прахом скрит?
Који душу није под ногама ставља —
Пред врагом устрашен свој бацио штит?

Од кол’јевке скоро срца су нам стара;
Нас мучи невјерност, подгриза нас јад...
Нити жеља страсно срце наше ствара
Чак и злоби дух је у тајности рад!..

Проклет био санак, што нам уби моћи!
Слободног простора, рјечи наше плам, —
Рад живота живот, не рад вјечне ноћи, —
Ој запал’те жижак у запуштен храм!

Проклета и суза, што је моћ убила!
Дан умрлих јада не диже отуд!
Нека пламти поглед, нек се шире крила,
Нек удари срце задрхталу груд!

На работу, браћо, порок нека пада,
Срце к срцу брата, руку руци да, —
Нико да не рече било макар када:
У вјекове прошле што не живјех ја!...

Петроград, на Спасов-дан 1897.

Никола. Ст. Љубиша



"Луча" 1897.






          



Нема коментара:

Постави коментар