Ст. Бешевић—Петров - Албум

Албум 

Кад год узмем књигу ову

И преврћем лиске њене,

Стотину се успомена

Мојом душом тихо крене.

Та на свакој њеној страни

Сретају ме знана лица:

Пријатељи и другари

Од десетак годиница.

Мила ми је књига ова,

Дрáге су ми њене стране;

Свако лице — спомен живи,

У прошле ме враћа дане.

.... Дани, дани, слатки дани,

У којима с’ љубав стапа!

У којима душа млада

Пријатељства радо склапа.

У којима с’ вјером куне

Пред олтаром идеала,

А послије клетва тоне

Сред туђинских гдје-год вала.

У којима под облаке

Подиже нас крило лако;

У којима с’ много лаже,

У којима ј’ пјесник свако!

.... Погле ово лице мило

Идеално л’јепа лика —

То се лице претворило

У бездушна — каматника !

Ево опет једног лика,

Вл’једо момче — сјећам га се.

Том врлине и дан данас

К’о човјеку душу красе.

Ево треће, ... а мој Вељко,

Ти си много обећав’о;

Ал’ земља ти уска бјеше,

Волио си небо плаво.

Ниси самац, погле низа,

Што везује коло кобно,

Слике моје, слике тужне,

Пријатеља коло — гробно.

И све тако, лист за листом,

Друг до друга, лик до лика,

Родољуба, врле браће,

Немариша — одметника.

.... Ал’ ја волим књигу ову,

Утјешим се често њоме.

Листајући њене стране

Цио св’јет је преда мноме.

Ст. Бешевић—Петров

"Луча" 1900.