субота, 29. фебруар 2020.

Ст. Бешевић—Петров - Албум



Албум 


Кад год узмем књигу ову
И преврћем лиске њене,
Стотину се успомена
Мојом душом тихо крене.

Та на свакој њеној страни
Сретају ме знана лица:
Пријатељи и другари
Од десетак годиница.

Мила ми је књига ова,
Дрáге су ми њене стране;
Свако лице — спомен живи,
У прошле ме враћа дане.

.... Дани, дани, слатки дани,
У којима с’ љубав стапа!
У којима душа млада
Пријатељства радо склапа.

У којима с’ вјером куне
Пред олтаром идеала,
А послије клетва тоне
Сред туђинских гдје-год вала.

У којима под облаке
Подиже нас крило лако;
У којима с’ много лаже,
У којима ј’ пјесник свако!

.... Погле ово лице мило
Идеално л’јепа лика —
То се лице претворило
У бездушна — каматника !

Ево опет једног лика,
Вл’једо момче — сјећам га се.
Том врлине и дан данас
К’о човјеку душу красе.

Ево треће, ... а мој Вељко,
Ти си много обећав’о;
Ал’ земља ти уска бјеше,
Волио си небо плаво.

Ниси самац, погле низа,
Што везује коло кобно,
Слике моје, слике тужне,
Пријатеља коло — гробно.

И све тако, лист за листом,
Друг до друга, лик до лика,
Родољуба, врле браће,
Немариша — одметника.

.... Ал’ ја волим књигу ову,
Утјешим се често њоме.
Листајући њене стране
Цио св’јет је преда мноме.


Ст. Бешевић—Петров

"Луча" 1900.





Нема коментара:

Постави коментар