Ти си оно сјајно сунце,
Она рајска нада,
Што ми буди мртву зору
Мога жића млада...
Кроз суморне, мутне дане,
Кад ме очај свлада —
Св’јетлиће ми сјајно
сунце,
Блистаће ми нада.
Расв’јетлиће срце, душу
Твоје око сјајно,
Па ћу грлит’, па ћу љубит’
Твоје лице бајно....
Бос. Петровац Богдан — Крајишник
"Луча" 1900.
Нема коментара:
Постави коментар