Човјечји живот
К’о росно цв’јеће с пустога поља
Што збришу први јесењи мрази,
У дугој борби б’једна живота —
И младост наша тако пролази....
А када тешко бреме прошлости
Савије плећа, к’о голо грање,
И блједо чело крунишу боре....
(Слаба награда — горко признање,)
— Пошљедњи уздах задрхће, да се
С минули јади за нав’јек скрије,
Звона зајече, свјетина кликне:
Умр’о је! — било па није!...
Ириг, 1895. Васа Ешкићевић
"Луча" 1896
Нема коментара:
Постави коментар