Лука Јововић - Српске народне женске пјесме-Из Приморја (Паштровића)

Српске народне женске пјесме

Из Приморја (Паштровића)

 I.

Играло је влашко коло

и оно нашко,

У колу је ђевојчица

вила бијела;

На глави јој три вијенца,

сунца жаркога;

Под грло јој три ђердана

сва три бисера;

Преко паса мала фоша,

фоша сребрна;

На плећи јој три кавада

свиле бијеле;

А у уши двје минђуше

од сува злата;

А у прси мала игла

ситна биљура;

На ноге јој лал пачмаге

кроја скадарског.

Отуд иде српско момче

из српске земље;

На момче је мор долама

море до земље;

На глави му бео клобук

од свиле бјеле;

Под њиме је вранац коњиц

рода виленог;

На коњицу мало седло

рога јелена,

У зуби му златна узда

рода змијена;

О пасу му бритка сабља

су три гајтана, —

Све је коло застануло

на њега гледа,

Па говори српско момче

из српске земље:

Играј коло наоколо

не гледај на ме,

Нисам доша ја овђена

да коло ’стављам?

Но да просим ђевојчицу

вилу бијелу,

На којој су три вијенца

од сунца жарка,

А под грлом три ђердана

сва три бисера,

Преко паса мала фоша

фоша сребрна,

А на плећи три кавада

од свиле бјеле,

А у прси златна игла

ситна биљура,

А на ноге мал’ пачмаге

кроја скадарског.

Говорила ђевојчица

вила бијела:

Не просе се ђевојчице

у овом колу,

Но се просе ђевојчице

код стара баба;

Бабо дао, ал’ недао —

узећу те ја.

II.

Расла ми је по дневи неранџа,

Њивила је Новљанка ђевојка.

Моли Бога Новљанка ђевојка,

Да јој роди жутица неранџа,

Моли Бога, и умолила га,

Родила јој три жуте неранџе,

Једну је шиљала,

Дужди од Млетака,

Другу је шиљала,

Краљу францускоме,

Трећу је шиљала,

Краљевићу Марку.

Коју је шиљала,

Дужду од Млетака,

Дужде ми ђевојци,

Свиту некројену;

На то му ђевојка

Мало захвалила,

Мање поклонула:

А мала ти фала,

Дужде од Млетака,

А ја тога добра,

Код мог тајка имам.

Коју је шиљала,

Краљу францускоме,

А краљ му ђевојци

Свиту некројену,

На то му ђевојка,

Мало захвалила,

Мање поклонула:

А мала ти фала,

Од француске краљу,

А ја тога добра,

Код мог тајка имам.

Коју је шиљала,

Краљевићу Марку,

Краљевић ђевојци,

Марко коња даје,

Коња и јунака.

На то му ђевојка,

Пуно захвалила:

А пуна ти фала,

Краљевићу Марко,

А ти добро знадеш

Што је за ђевојку.

III.

Играх се златном јабуком,

Одскочи скоком јабука,

Удари граду на врата,

Саломи врата на двоје,

А кључаницу на троје,

Просу се бисер по перја,

Сави се паун од неба,

А пауница од мора.

Излазе младе вјерене:

О пауне, мој мио брате,

А пауннце сестрице?

Не куп’те бисер по перја,

Јере смо младе вјерене,

Па ни се хоће дарова,

Свакоме свату гримњица,

Староме свату и двије,

А барјактару четири,

Младожењи ђевојка.

Прибиљежио Лука Јововић, учитељ.

“Луча” 1896.