Рикард Николић - Винки на уранку

Винки на уранку

Перивој је препун твој мирисног цвећа,

Ал’ ти волиш оне бледе тулипане

девичанске, нежне душе те пролећа

што ти носе први поздрав зоре ране.

Ал’ је твоја ведра радост можда већа,

Кад слушаш славујеве искидане

Као бисер дробне гласе са дрвећа,

Пре но румен на планинам’ ведра плане.

Камо око твоје мирно тада блуди,

Која нада твоју чисту душу креће

Гледајући шаренило мирног мора?

Не дај да ти сумње сена дирне груди.

Буди увек као бледо, нежно цвеће

Насмејана и румена као зора!

Рикард Николић, Врљика

Босанска Вила  бр. 23   1909.

Рикард Николић - Младим херојима

Младим херојима

Из Гримизне епопеје

Јесени славна! Благо ли се смије

сунце на сухо, бакренасто лишће

по хумцима, што васе моћи крије,

хероји млади! Ви не знасте страве

ни суза, кад глас крви моћно јекну

зовућ’ на поља слободе и славе.

Сад мир је свуда, гдје мач  бритки звекну.

Џиновски подвиг свршен је. К’о Марко

скршисте свијетло оружје, и сада

заборав, тихо као лишће пада

на грозе; мило сија сунце јарко.

Спавајте мирно санак мученика

јер заман Вардар крвав не протече;

испунила се ријеч, коју рече

моћни глас пјесме за род осветника.

Не плач’те, мајке, ни ви, плахе љубе,

над раним гробом, кад природа сама

простире над њим плашт бакра и плама.

Свечани миг нек прате златне трубе

ловориком и миртом окићене,

док вече иде по пољима пустим;

вас спомињући кроз крваве пјене,

сви погибоше осмјехом на устим’.

Рикард Николић, Задар

  

Босанска Вила бр. 1-6    1914