Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Моје Одмориште

 

Моје Одмориште
 
Не далеко, на сјеверној страни
Од лијепог мога завичаја,
Једна табла стоји прикована,
На Јавору близу Калипоља –
„Краљевина Србија“ ту пише.
Један корак прођем иза табле
У слободу и свјетлост дана,
Ту ми душа најсрећније дише.
 
Ту ја сједнем. Цвијеће ми мири ..
Доље равна Србија се шири.
 
Ту не стрепим ни од ког на свету,
Одмарам се у слободном миру
Као сужањ кад врата ошкрине,
Па се лати слободе и сјаја. –
Тако и сам на том одморишту...
Ал’ ме срећа врло брзо мине:
Са сузама опростим се табље,
Па се предам судби завичаја;
Света дужност натраг ме поврне,
Све за љубав домовине црне.
 
У Пријепољу, 1913