Оставте ме!
из збирке “Отаџбини и Љубави”
Остав’те ме нек ми плаче душа
Много јада сад се на њу свило.
Претргните виолина звуке!
Сјетите се шта је некад било,
Кад мом роду сазеше руке!
Какав „Валцер и Сеоске Лоле”?
Ви играјте, а ја играт нећу
Ја сам створен да осјећам боле
И јад сваки што ми народ дави.
С боловима тешким и умрећу
Не ко пјесник већ ко Србин прави.
Ја вас молим одлазите журно!
Зар и могу приступити томе
И у коло хватати се бурно
И слушати виолина звуке?
Не, никада, све док роду своме
Ја не видим одрешене руке!
У Пљевљима 1909. год.
из збирке “Отаџбини и Љубави”
Остав’те ме нек ми плаче душа
Много јада сад се на њу свило.
Претргните виолина звуке!
Сјетите се шта је некад било,
Кад мом роду сазеше руке!
Какав „Валцер и Сеоске Лоле”?
Ви играјте, а ја играт нећу
Ја сам створен да осјећам боле
И јад сваки што ми народ дави.
С боловима тешким и умрећу
Не ко пјесник већ ко Србин прави.
Ја вас молим одлазите журно!
Зар и могу приступити томе
И у коло хватати се бурно
И слушати виолина звуке?
Не, никада, све док роду своме
Ја не видим одрешене руке!
У Пљевљима 1909. год.



Нема коментара:
Постави коментар