Винки на уранку
Перивој је препун твој мирисног цвећа,
Ал’ ти волиш оне бледе тулипане
девичанске, нежне душе те пролећа
што ти носе први поздрав зоре ране.
Ал’ је твоја ведра радост можда већа,
Кад слушаш славујеве искидане
Као бисер дробне гласе са дрвећа,
Пре но румен на планинам’ ведра плане.
Камо око твоје мирно тада блуди,
Која нада твоју чисту душу креће
Гледајући шаренило мирног мора?
Не дај да ти сумње сена дирне груди.
Буди увек као бледо, нежно цвеће
Насмејана и румена као зора!
Рикард Николић, Врљика
Босанска Вила бр. 23 1909.
Нема коментара:
Постави коментар