Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Балканска слога

 

Балканска слога

Посвета: Балканским народима

 

Већ време стиже, досади плач,

Балкан се диже и узе мач,

Да себи свету слободу створи:

*

У огњу пламти и цео гори!

Од труле Турске свак тражи своје:

„Тирјанко стара, дај мени моје!"

Свакога срце за својим боли,

 А Турска не да, и крв се проли.

*

Косову силна Србија ступа,

Све Куманово крвљу се купа!

Гдје мора да се тог дана бела

Ријеши судба Балкана цела.

 

У Скопље уђе Србије Краљ,

А црногорски, походи даљ

Предака славних – пут Скадра слази,

И свуда српске душмане гази,

 

И бере славу бесмртној Музи

Књаз-Данилу се предаше Тузи.

Насљедник српски и грчки – оба

У Солун стижу. Да срећног доба!

 

Бугарски краљ се са грчким виђе

На Белом Мору. Турака ниђе!

Њих свуда рука хришћанска гони,

С Европом њихов растанак звони...

*

Обнавља Балкан времена стара,

Шири се царство Душана Цара.

И Света Гора под Грчку паде.

Бугарска војска пред Босфор стаде.

 

А Црне Горе витези лете

Да узму славне Дечане свете.

Бугари опет на Лозен-Граду

Сломише у прах сву турску наду.

 

Па Луле Бургас и Мустаф-Паша!

Памтиће дуго времена наша

Бугари шанце у ваздух дижу,

Чаталџу руше, Стамболу стижу.

 

И Грчка свуда успехе вије,

Свуд с мора турске градове бије,

Авлону, Превез и тако даље,

А другу војску Јањини шаље.

 

Свуд Турску руши, а Савез снажи.

И Белим Морем острва тражи.

До Дарданела флота јој броди,

Пред Галипољем битка се води.

 

Србија Силна Косово доби,

И на Јадрану заставу поби.

А Црна Гора до самог Дрима

Народи! Слава нек вам је свима!

 

На Ускрс 1913 год.  у Скадру.