Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Кроз лијепа Пљевља моја

 

Кроз лијепа Пљевља моја
Из збирке, “Отаџбини и Љубави”
 
Кроз лијепа Пљевља моја,
Телеграмом танких жица,
Спазих синоћ хиљадама
Забринутих ластавица,
 
Ко мој народ кад се тужно
У туђински свијет спрема.
На вијећу су синоћ биле
А јутрос их ни једне нема!
 
Њих је рано из мог краја
Одагнала јесен пуста;
Хладни Сјевер и олује
И вјечита магла густа.
 
И у моме родном крају
Има по кад дана врели;
Има сунца ал не оног
Ког мој тужни народ жели.
 
Ја увијек кад путујем
Обалама мојег Лима,
Кроз душу ми тужну вије
Пет-вјековна љута зима!
 
Ал’ ту зиму не осјећа
Срећни свијет и слобода
Нико више осим мене
И несрећног мога рода.
 
У Пљевљима 1909. год.