Збогом Србијо!
из збирке “Отаџбини и Љубави”
Судбине моје страшна је сила
Врати ме земљо Србијо, мила,
Да љубим твоје слободе зрак.
И сад ме гони у овај мрак.
Србијо! Збогом! Мој поздрав прими.
И суза ево.. Удес је клет.
О душо моја, пределе сними
Где живи онај слободни свет.
Ја идем тамо куда се гине
И тражим жудно завичај свој,
По тужној земљи вечите тмине
Коју је удес дариво њој.
Ја плачем. Моји уздаси лете
Јер слазим доље гдје влада мрак.
Љубави, слого, Србије, Зете!
Пошљите мени слободе зрак.
Амо сам рођен. Амо сам био,
Амо је и дом разрушен мој.
Амо сам сузе за оцем лио
Гдје љубим силно завичај свој!
На Јавору 1908.
из збирке “Отаџбини и Љубави”
Судбине моје страшна је сила
Врати ме земљо Србијо, мила,
Да љубим твоје слободе зрак.
И сад ме гони у овај мрак.
Србијо! Збогом! Мој поздрав прими.
И суза ево.. Удес је клет.
О душо моја, пределе сними
Где живи онај слободни свет.
Ја идем тамо куда се гине
И тражим жудно завичај свој,
По тужној земљи вечите тмине
Коју је удес дариво њој.
Ја плачем. Моји уздаси лете
Јер слазим доље гдје влада мрак.
Љубави, слого, Србије, Зете!
Пошљите мени слободе зрак.
Амо сам рођен. Амо сам био,
Амо је и дом разрушен мој.
Амо сам сузе за оцем лио
Гдје љубим силно завичај свој!
На Јавору 1908.
Нема коментара:
Постави коментар