Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Апотеоза Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Данилу

 Апотеоза

Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Данилу
Приликом победоносног уласка у Скадар

 

Наследниче краљевскога трона,
Од светога племена витеже,
Данас кад се тресе васиона,
За успомен чувенога пада
Крвавога на Бојани града,
 
Ја ти скромно посвећујем дјело,
На бојишту написано ц’јело,
Гдје смо дуго као борци били
И крв за род и слободу лили
 
Поздрављам Те к’о будућег краља
Свих српскијех приморских земаља,
Којима ћеш Ти у помоћ поћи;
Херојство Ти има по ким доћи –
 
По староме црногорском Кнезу,
Од Светога Племену Витезу,
Што све царство Душаново сања,
И са њега Азијате гања;
 
Што је Српству увек помоћ дав’о,
И свом роду сузе убрисав’о,
У невољи и великој тузи,
Говорећи у бесмртној Музи:
 
Да ће скорим зла времена проћи,
Нови дани и слобода доћи!
То је херој и геније стари
Што за одмор никада не мари,
 
Који прими Црну Гору давно
К’о нахију или племе славно,
Па ће да је свом Сину предаде
К’о државу, коју сав свет знаде –
 
Херој чуда на Балкану ствара,
Полу-мјесец с градова обара
Њему таква времена су била,
На Те, ред је, да саломиш крила
 
Црном Орлу што Јадраном влада,
Гдје Твој народ вјековима страда,
Све чекајућ’, кад ће доћи дани,
Да Ти будеш миром помазани,
 
У српскоме Дубровнику граду,
Наших жеља да испуниш наду
Нова круна да ти чело злати,
И све своје да Србин поврати –
Да свим сване к’о сад срцу моме,
Или јутрос Скадру крвавоме!

 У Скадру          На Велики Петак 1913. год. у 10 часова пре подне

 Захвални Полимац