Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Ја и ратник

Ја и ратник
Из збирке “Пјесме Свијету”
 
Од Сокола Града, па до тврдог Ниша:
Путоваше са мном један ратник стари;
Запита ме једном: „Господине учо,
Тамо гдје си био ко вам господари?
Азијати Турци крвопије старе?

Да л их знадеш брате? “Знам из првог рата,
Ено гледај тамо, Шуматовац то је;
Ту је страшан пораз био азијата.
Побеђени тада намрштена чела,
Исте ноћи овде Мораву су прошли
И ми док смо били код тврдога Ниша,
Они већ су били до Ђуниса дошли,
 
Па су даље, учо, до Крушевца хтели.
Ал на путу абер достиже их зао:
Враћајте се, Турци! јер Срби су дошли
До самога Ниша! - Тада Ниш је пао. –
Је л’ Србија близу или Црна Гора?
И слободних пјесми чујете л’ им звуке?”
Да, близу су, брате!.. Преко мога краја
Могле би се братски узети за руке!
 
“Да то није Санџак, господине учо? –
Гледо сам му једном: голо, пусто теме!...”
Јес, ратниче стари! Ал та брда само
Заштити могу Србиново племе.
Многи кажу: „Пуста, кршевита брда
Шта требају коме? Ал’ тај сваки греши,
Србин мора знати: да тај Санџак има
Цијелога Српства да судбину реши.
Реч је: о јединству, ал те среће није,
Да, јер ми смо Срби, сапутниче, стари;
Ми смо вредан народ, ал’ несложни, брате,
Па нам за то, и сад други господари.....
 
Ниш, 1912. год.