Завидљиво срце
из збирке “Пјесме Свијету”
Као да Вам душа неку врло срећну прошлост сања,
Или су Вам пуне груди племенитих осјећања?
Ви сједите у самоћи, ја Вас гледам, створе мио,
Ко Вам каже „Добро вече!“ прими те му сасвим тио,
Из далека преко брда кроз мирисних липа гране
Кроз ноћ тиху и сањиву и кроз цветне јорговане
Мјесечева свјетлост бледа врло често Вас целива:
Зашто да је срећан тако, а ја живим у сред ваја.
Срце моје у дубини тајанствену завист скрива.
И без своје домовине нигдје среће ни смираја.
Ал’ ја и бих срећан био: да осване данак бели
Моме милом завичају, па Вас да ми Бог додели! -
из збирке “Пјесме Свијету”
Као да Вам душа неку врло срећну прошлост сања,
Или су Вам пуне груди племенитих осјећања?
Ви сједите у самоћи, ја Вас гледам, створе мио,
Ко Вам каже „Добро вече!“ прими те му сасвим тио,
Из далека преко брда кроз мирисних липа гране
Кроз ноћ тиху и сањиву и кроз цветне јорговане
Мјесечева свјетлост бледа врло често Вас целива:
Зашто да је срећан тако, а ја живим у сред ваја.
Срце моје у дубини тајанствену завист скрива.
И без своје домовине нигдје среће ни смираја.
Ал’ ја и бих срећан био: да осване данак бели
Моме милом завичају, па Вас да ми Бог додели! -
Нема коментара:
Постави коментар