Бардањелско гробље
Изгинулим Васојевићима и Пиперима
По
овоме брду пусту, гдје никада кроз векове
Једног
гроба било није, а сад свуда раке нове
Хиљадама
мртвих крију,
Изнад
којих удовице
Жалостиво
сузе лију;
У
јуначкој крви нашој огрезоше свуда цели
Каменити
и високи и злокобни Бардањели
Леш
до леша брат до брата,
Почивају
на бојишту
Пред
шанцима Азијата.
И за
наша света права целом свету није стало,
Што
је мртвих хиљадама витезова српских пало
Бардањел
је крвав спомен,
Где
кад човек ногом стане,
Над
жртвама он узда’не.
Дођи
свете, славе ради: крвави је Скадар пао,
Па
ћеш видјет’ страшне јаде: кол’ко нас је крви стао!
Стоји
гробље, шанци, жице...
А
број оних што падоше,
Свједочиће
– удовице!
Нема коментара:
Постави коментар