Једно
вече
На
језеру скадарскоме
Тихо
броди мој чун мали;
Мјесечина
грије бледа
С
тврдог града на Бојани
Топ
за топом Србин пали,
Глас слободу приповеда.
*
Око
мене наоколо:
На
Ловћену, Тарабошу
И
Дечићу крвавоме,
До
неба се ватре дижу,
Те
знак дају роду моме,
Да
васкрса дани стижу;
*
Да је
стари град крвави,
Поносити
Скадар пао
На
попришту и у слави
У
витешке наше руке
Топ и
пушке одјекују
Уз
песама бурних звуке.
*
Најсрећније
покољење
Весели
се што икада!
Дивно
вече: васиона
У
води се сва огледа,
По
језеру скадарскоме
Мјесечина
грије бледа.



Нема коментара:
Постави коментар