Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Ноћ над Пљевљима

 

Ноћ над Пљевљима
из збирке „Пјесме Свијету”.
 
Газдарица моја у одаји дрема
И кћерчицу своју успављује бону.
Неко доба ноћи.... Нигдје никог нема.
Ја замишљен ћутим, самац на балкону.
 
Мјесечина сија, ја не смећен с ока
Своје красно мјесто које силно волим;
Моја Пљевља ћуте, дуга и широка
На оази дивној, међ брдима голим.
 
Повјетарци тихо око мене пире...
То не бјеше поноћ ко и друге - мрачна…
Ђурђевани, липе и ружице мире
Васионом што је провидна и зрачна.
 
Околину љуби мјесечина бледа,
А Брезница шуми и низ град се чује.
У води се мјесец с висина огледа
И свуд своје слике дуж ријеке снује.
 
Небо, мјесец, звијезде у мом завичају
На ме све се благо пријатељски смије
Још да си ми само у слободе сјају…
Моја мила земљо, нигдје љепше није.
 
У Пљевљама 1910. год.