Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Силна Србија

 

 

Силна Србија

Балкан се тресе и руши цео,
Кроз васиону јека се чује,
Димова густих облак се сплео.
 
Свијет се сјећа шта може бити:
Народи, Турске слободу траже,
Крв ће се дуго и дуго лити!
 
И неко стрепи, други се чуди,
А неко опет, к’о увек што је
Бугарску хвали, Србију куди,
 
Србију, која напријед ступа,

И старо српско Косово свети,
Понова што се у крви купа.
 
Србија Силна, к’о муња хитра,
Нигдје не стоји, на море лети,
С борбама страшним она се титра.
 
Све више-више Српства се лаћа,
Њене се моћи Европа плаши,
Зато силом са мора враћа.
 
С признањем горким Европа сва је,
И с тешким јадом у срцу своме,
Видјела: моћна Србија шта је!
 
Џинови српски допреше свуда
Једино море на пут нам стаде
А наша би се причала чуда.