Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Остатци културе

Остатци културе
Из збирке „Прве Пјесме“ аустријско напуштање Санџака
 
Дубоко забринут, на мрачном челу одмарам руке.
Кроз тихо вече маршеви Стамбола негдје брује;
Источних арија слушам меланхоличне звуке,
Што пуни сјете кроз моју суморну душу струје...
 
На Богишевцу, где се некада високо вила,
Црно-жута застава, срећом не лепрша се више!
Нит црни оро над градом шири злокобна крила,
Легија неста, као да се листом под земљу скрише.
 
Још преко земљиног лица тужне отаџбине моје,
Пољима равним, брдима и преко мрачних гора,
Црни и пусти трагови чета, спомени „културе“ стоје.
И неколико „модерног стила” опушћелих двора.
 
Усјеве сусједа мојих за четом чета одавно не гаца;
“Витези“ као да се сви редом под земљу скрише
Гле! како се огорчен народ камењем за њима баца,
С тешким уздахом: Никад се амо не вратили више!
 
У Пљевљима 1908.