Михајло Милановић - Њој

Њој

Лице ти је сунце оно,

Што са плавог неба сија…

Груди су ти тако дивне,

Пуне слатких чаролија!

Стас ти витак ко у јеле,

Ил’  к’о  оног зелен бора;

А чело ти као исток,

Са којег се рађа зора…

Уста су ти рајски кључи,

Чисти извор божје воље;

А сјен твоја, шарним цв’јећем

Окићено равно поље!...

Ал’ сто су ти примамљиве

Враголасте сјајне очи,

Е, тако су, тако красне,

Ко Андрине “Мајске ноћи”!¹)

Сарајево 1. септ. 1895.

Михајло Милановић

¹) Мајске ноћи, прекрасне пјесме пјесника и књижевника српског, госп. Андра Гавриловића, професора у Биограду.

Босанска Вила бр. 16   1895.

Михајло Милановић - Србин

Србин

Када у борбу залази свету,

Крши и руши – чудеса стара

И дјелом својим казује св’јету

Да има моћи, да има жара …..

Дружба га гледа па му се диви,

Душманин дрхће, стријепи  јако;

А Србин јунак – ко соко сиви,

Јуриша даље – ма у црн пак’о.

Такав је Србин у борби свакој;

Свети се радо и пада славно –

К’о  див-јунаци у доба  давно.

А када пане у борби такој,

Не пушта душу са женским плачем;

Но с’  пјесмом, надом, са пламен мачем!

Сарајево,  1892.         Михајло Милановић

Босанска вила бр. 18  1892.