Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Зима

 

 Зима

Ако љута зима влада
А ти тражиш пјесми тему,
Ти у свако доба пођи
Кроз природу тако нему.

Обазри се на све стране,
Угледаћеш пустош клети,
Гола стабла, пусте гране,
Што им силни олуј прети.

Кроз природу тако тужну
Сјетићеш се премаљећа,
Кад си слушо пјесме тица,
И уживо мирис цвјећа.

Тад ћеш виђет срећа шта је,
А шта живот монотони.
Заплакаћеш, нећеш знати
Шта ти тајне сузе гони?!

Душа ће ти одмах тада,
Тужној пјесми наћи тему,
Лутајући с пуно чежње,
Кроз природу тако нему.

Ну, да ли је свуда таква
Пустош ових црних јада,

Или у мом крају само
Стог што туђин њиме влада!?