Каткад
Сави
Спасићу
Но каткада, то не може
Нико знати како ми је,
Тад самоћу тиху тражим,
Гдје ниједне душе није.
Ил' погнувши тужно главу,
Склањајућ' се свјета злобна,
Самац лутам улицама;
Мислим, чезнем а тегобна
Туга мој сав живот слама!
У досадне такве дане
Ја бих каткад много слађе
Искапио за час тили
Пехар жучи отроване,
Но богови на Олимпу
Слатки нектар кад су пили.
Нема коментара:
Постави коментар