Њој
Лице ти је сунце оно,
Што са плавог неба сија…
Груди су ти тако дивне,
Пуне слатких чаролија!
Стас ти витак ко у јеле,
Ил’
к’о оног зелен бора;
А чело ти као исток,
Са којег се рађа зора…
Уста су ти рајски кључи,
Чисти извор божје воље;
А сјен твоја, шарним цв’јећем
Окићено равно поље!...
Ал’ сто су ти примамљиве
Враголасте сјајне очи,
Е, тако су, тако красне,
Ко Андрине “Мајске ноћи”!¹)
Сарајево 1. септ. 1895.
Михајло Милановић
¹) Мајске ноћи, прекрасне пјесме пјесника и
књижевника српског, госп. Андра Гавриловића, професора у Биограду.
Босанска Вила бр. 16 1895.
Нема коментара:
Постави коментар