Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сузе

Сузе 

Судбине моје страшна је сила
И сад ме гони у овај мрак.
Врати ме земљо, Србијо мила,
Да љубим твоје слободе зрак!
 
Србијо! Збогом! Мој поздрав прими,
И суза ево... Удес је клет.
О, душо моја, пределе сними
Где живи онај слободни свет!
 
Ја идем тамо куда се гине
И тражим жудно завичај свој,
По тужној земљи вечите тмине
Коју је удес дариво њој.
 
Ја плачем...  Моји уздаси лете
Јер слазим доље гдје влада мрак.
Љубави, слого, Србије, Зете,
Пошљите мени слободе зрак!
 
Сад збогом, срећни, народе мио,
Увијек жуди за својим свој:
Амо сам рођен, амо сам био
Амо је и дом разрушен мој. 

На Јавору 1908. год.