Наша земља
Сто пута сам тебе сањо
Док ме јади свјетом бише,
Узалуд те тражих свуда,
Не нађох те нигдје више.
Где ме мами и рај сами
И где свака биљка цвета,
Али тебе нигдје нема,
Славна наша земљо света!
Сто пута сам мору приш'о
И на пусте био жале,
Ту за мене никад дражи
К'о кад слушам Дрине вале.
Пређох горе, сиње море
И бескрајна поља равна,
Али тебе нигдје нема,
Света наша земљо славна!
Сто пута сам Олимп гледо,
Што сву Грчку чаром срећи::
Од њега је Шара љепша,
Мој Дурмитор ипак већи.
Свуд сам ишо све обишо
И где вечно лимун цвета, --
Али тебе нигдје нема,
Славна наша земљо света!
Крф 1916. год.
Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)
Нема коментара:
Постави коментар